Norveški radijatori princip rada i karakteristike
Ukoliko ste izabrali ili ste morali izabrati grejanje na struju onda je jedno od boljih rešenja izbor konvertorskog načina grejanja.Norveški radijatori rade po tom principu strujanja toplog zagrejanog vazduha naviše , bez ventilatora.
Zagrejani vazduh ide u prostoriju i tako je zagreva. Ono što originalno norveški radijatori ističu je velika preciznost termostata koji su u njima ugrađeni koji na taj način jako dobro regulišu i održavaju zadanu temperaturu.Takođe se hvale i grejačima od nekih legura koji imaju veliku grejnu površinu koja na taj način odaje veliku toplotu.Prednost im je takođe što ne zahtevaju trofaznu struju tako da se priključuju na obične monofazne utičnice i u glavnom ne idu preko 2kW snage.
Lepog su dizajna i veoma su lagani, nisu teški, pa je i montaža zaista laka poput kačenja slika na zid.Većina ovih konvertorskih radijatora ima mogućnost da se kače na zid ili da se postave na pod pomoću nekih nosača- nogara. Tako da mogu biti i prenosivi. Mora se priznati da, u poređenju sa nekim drugim grejnim telima na struju, za utrošeni kW struje norveski radijatori ipak daju najviše toplote.
Odlikuju ih i mogućnost specijalnih termostata kojima se mogu programirati razne temperature u razno vreme. Ova mogućnost naravno dodatno košta i nije uopšte jeftina zabava a po mom skromnom mišljenju nema potrebe za njima.Ako se želi održavati neka konstantna teperatura u stanu ili kući uštede koje se mogu ostvariti pomoću ovih programiranja su male .Stvar se svede na onu izreku što dobijemo na mostu izgubimo na ćupriji.Uštedu koju ostvarimo dok nam ne rade ili rade sa manjom zahtevanom temperaturom kasnije izgubimo pošto nam radijatori treba češće da se pale dok ne postignu novu teperaturu.Da je cena tih dinamičkih termostata manja možda bi moglo da se razmisli ali pri ceni od skoro polovine do trećine cene radijatora stvarno mi se čine kao nepotreban trošak.
Ako se želi eksperimentisati sa isključivanjem u nekim delovima dana onda je to veoma lako i mnogo jeftinije uraditi pomoću električnih tajmera . Električni tajmeri bez problema podnose optrerećenja koja su potrebna za konvertorske radijatore.Cene električnih tajmera su 500-600 din. za obične mehaničke do max 1200 din digitalni tajmeri.
Zagrejani vazduh ide u prostoriju i tako je zagreva. Ono što originalno norveški radijatori ističu je velika preciznost termostata koji su u njima ugrađeni koji na taj način jako dobro regulišu i održavaju zadanu temperaturu.Takođe se hvale i grejačima od nekih legura koji imaju veliku grejnu površinu koja na taj način odaje veliku toplotu.Prednost im je takođe što ne zahtevaju trofaznu struju tako da se priključuju na obične monofazne utičnice i u glavnom ne idu preko 2kW snage.Lepog su dizajna i veoma su lagani, nisu teški, pa je i montaža zaista laka poput kačenja slika na zid.Većina ovih konvertorskih radijatora ima mogućnost da se kače na zid ili da se postave na pod pomoću nekih nosača- nogara. Tako da mogu biti i prenosivi. Mora se priznati da, u poređenju sa nekim drugim grejnim telima na struju, za utrošeni kW struje norveski radijatori ipak daju najviše toplote.
Odlikuju ih i mogućnost specijalnih termostata kojima se mogu programirati razne temperature u razno vreme. Ova mogućnost naravno dodatno košta i nije uopšte jeftina zabava a po mom skromnom mišljenju nema potrebe za njima.Ako se želi održavati neka konstantna teperatura u stanu ili kući uštede koje se mogu ostvariti pomoću ovih programiranja su male .Stvar se svede na onu izreku što dobijemo na mostu izgubimo na ćupriji.Uštedu koju ostvarimo dok nam ne rade ili rade sa manjom zahtevanom temperaturom kasnije izgubimo pošto nam radijatori treba češće da se pale dok ne postignu novu teperaturu.Da je cena tih dinamičkih termostata manja možda bi moglo da se razmisli ali pri ceni od skoro polovine do trećine cene radijatora stvarno mi se čine kao nepotreban trošak.
Ako se želi eksperimentisati sa isključivanjem u nekim delovima dana onda je to veoma lako i mnogo jeftinije uraditi pomoću električnih tajmera . Električni tajmeri bez problema podnose optrerećenja koja su potrebna za konvertorske radijatore.Cene električnih tajmera su 500-600 din. za obične mehaničke do max 1200 din digitalni tajmeri.
Prodaje se nov norveski radijator Beha 1 kW, za informacije klik ovde |
Na našem tržištu su najpoznatiji norveški radijatori od dva proizvođača i to Adax sa radijatorima
GLAMOX 3001 I ADAX NEO uvoznik ROVEX INŽENJERING d.o.o
Norveski radijatori BEHA
radijatori BEHA uvoznik BRAVUS d.o.o.
Iskustva koliko troše norveški radijatori i konvertori (suvi aero radijatori)
Da bi dobili predstavu koliko stvarno, u praksi, troše norveški radijatori analiziraćemo jedan primer.Ako za primer uzmemo radijator od 1 kw iskustva u potrošnji struje za njih su sledeća.
Pri vanjskoj temperaturi od 0- 5 stepeni on će raditi oko 40 % vremena . Znači na 24 sata 9.6 kWh stuje će da potroši. Naravno ova potrošnja varira u zavisnosti od dve stvari. Izolacije stana , zidova , kvaliteta prozora , prozorskih stakala, toplotne izolacije poda i plafona.Jednom rečju od gubitaka toplote .
Druga stvar zbog koje može doći do ostupanja od navedenih vrednosti potrošnje električne energije je temperatura koju želimo postići i održavati u stanu.Navedene vrednosti su za dobru izolaciju i 22-23 stepena
Logično i očekivano kako vanjska temperatura pada (ispod nule) vreme koje će sada norveški ili drugi konvertorski radijatori raditi je sve veće i penje se do 60 % za temperature oko -10 stepeni.
Još jednom da naglasim da ove vrednosti variraju u zavisnosti od izolacije i tražene temperature. Smanjenje tražene temperature za jedan stepen donosi uštedu od 6% u potrošnji . U skladu sa ovim i iskustva drugih u potrošnji su raznolika. Dobra stvar koji norveški radijatori imaju je mogućnost pojedinačnog regulisanja temperature po sobama . Tako da ako npr. niste ljubitelji spavanja u pretoplom moguća je znatna ušteda ako temperaturu u spavaćoj sobi spustite za 3 stepena u odnosu na dnevni boravak. Na ovaj način pojedinačno se mogu izregulisati svaka prostorija posebno.
ne verujem da mogu da ustede energiju u odnosu na bilo koju drugu grejalicu iste snage koja ima termostat.
ОдговориИзбриши1kw je 1kw.
Mogu da ustede naravno. Stvar je u gabaritima tih radijatora. Sto je radijator veci bolje prenosi toplotu na okolni prostor. i pegla trosi 2kw pa je se tesko ogrejati na nju. a konvekcija je bolji nacin prenosenja toplote od radijacije. Zato ovi konvektorski radijatori super funkcionisu u praksi.
ОдговориИзбришиOvo je potpuno netačno i protivureči osnovnim zakonima termodinamike o održanju energije. Pegla će posle određenog vremena za isti utrošak el.energije zagrejati prostor na istu temperaturu. To što je strujanje vazduha kod radijatora bolje znači samo to da će se brže postići stacionarna i ujednačena temperatura prostora i ništa više.
ИзбришиOvo je BAŠ apsolutno netačno! Radio sam prodaju različitih vrsta konvektorskih grejalica z(kako mi kažemo norveških) i postoje ogromne razlike u brzini zagrevanja istog prostora različitim grejalicama iste snage. Grejači im nisu iste anatomije iako su iste snage, pa će jedan u minutu uspeti da "prebaci preko sebe" i zagreje npr. 2cm3 vazduha, a drugi oko 3cm3. Tu u obzir dolaze i visina grejača u odnosu na pod, i broj "iglica" tj. njihov raspored, i dužina grejača... Ja lično za grejanje sobe od oko 20 kvadrata (odlično izolovane) koristim Cini aero 10 od 1000W. Lošije mi je istu sobu grejala konvektorska grejalica Prosto 2000W. Razlog? Cini 10 širok oko 100cm, Prosto grejalica 70cm. Plus anatomija grejača. Dakle, između pegle od 2000W, konvektora od 2000W širine 75cm i norveškog 1000W širine 100cm, izaberite ovo treće!
Избришиne funkcionisu nista bolje od bilko koje grejalice ili kalorifera. jos bolje je kad ima ventilator,nadoknadjuje svoju manju povrsinu vecim protokom vazduha preko grejaca.nego ljudi su uvek yeljni nekih fora,tako su se pre palili na kvarcne grejalice,bila pomama prava.
ОдговориИзбришиako nije topotna pumpa. ond aje 1kw=1kw i nema sta da se prica.
Još jedna netačna informacija! Prodavao sam konvektore istog proizvođača i iste snage grejača, samo je jedna imala ventilator a druga ne. Obe su apsolutno isto grejale prostor ako se ne uključi ventilator. Kada se uključi, bolje je grejala ona koja ga nema. Razlog? Ventilator je "terao" vazduh sa grejača prenego što se do kraja zagreje, pa je u tom slučaju sa grejača odlazio vazduh koji je mlak, a sa grejača one bez ventilatora znatno topliji. Zato, molim vas, ne pričajte ono što lično niste proverili.
ИзбришиInteresuje me da li je neko imao iskustva sa ekotek ruskim plafonskim i zidnim radijatorima?Navodno trose samo 0,45 kwh i jedan je dovoljan za 16m2.
ОдговориИзбришиUskoro u ponudi ruski BALLU , invertorska tehnologija
ИзбришиZnacajna usteda u potrosnji
Koristio sam malu kinesku konvektorsku grejalicu od 2KW, isti princip kao norveski radijatori mada ne sa preciznim termostatom nego onim jace-slabije. Naime, prednosti ovih grejalica su sledece: odmah nakon paljenja krece sa grejanjem punom snagom i jako brzo zagreju prostoriju. One ne greju jace ili slabije nego se ukljuce-iskljuce. Osecaj je lepsi nego kod kalorifera ili kvarcne grejalice, nema suvog vazduha ili da je jedan kraj prostorije usijan a drugi hladan, topao vazduh je ravnomerno rasporedjen. A tu dolazimo i do mana ovih uredjaja. Naime, oni su idealni za stanove, gde zidovi nisu hladni, i gde nema velikih gubitaka toplote. Oni jako brzo zagreju vazduh i daju prijatan osecaj toplote, ali ne isijavaju toplotu poput klasicnog radijatora ili TA peci. Licno sam koristio ovu grejalicu za grejanje kancelarije od 15 m2 gde lokali pored nisu grejani. Idealno je bilo do temperatura blizu nule, a kada se spusti ispod nule presao sam na uljani radijator kao dodatak, jer konvektor ne vredi kada se preko noci spusti temperatura pa je sve sto pipnete hladno ukljucujuci i pod. Nadam se da je ovo bilo od pomoci, znam koliko sam ja guglao kada sam razmisljao da kupim a nigde misljenja nekog ko je probao... :)
ОдговориИзбришиDule. Živ bio 100 godina. Ono što me je plašilo, jer sam toga bio svestan si upravo ti potvrdio.
ИзбришиZidovi hladni, beton svuda unaokolo. Bar kod mene u zgradi. I šta god uzimao na izduvavanje, nije to to. Imam klimu (kojom se dogrevam) za 50kvadrata u 16, i čim malo prestane sa duvanjem zbog postignute temperature, ne prođe mnogo i eto je opet duva-greje! Uštedeo si mi i novac i vreme i trud!
Hvala na tome ali, jase pitam, sta je najbolje za lokal od 150m2 koji nema izolaciju na svim zidovima, ima 3 sprata, i nema pregradnih zidova izmedju spratova vec se penjes samo stepenistem iz jednog sp u drugi i svaki sp je oko 42m2 unutrasnja mera i to na 2 nivoa svaki, ima aluminijumsku stolariju sa stop sol stalklima vakuum, naravno, dobro dihtuju prozori jer su I klase, ipak, nema nikakvo centralno grejanje jer nam je jako skupo sada da ga uvodimo ali ne znamo sta bi bilo najisplativije a najbolje da greje i kad su temperature ispod -5do -20 ako treba?
ИзбришиJa sam mislila da bi po 2 konvektorska radijatora, i to sam htela TEsy od 2000 ili 25000w da kupim, lepo mogla da zavrse posao, a neko mi rece da je bolje 3 TA od po 6kw ali to je kabasta nakaza i ja ne verujem da bi manje istrosila struju a bolje zagrejale i plus prave buku kad duvaju, sta Vi mislite?
Hvala unapred na pomoci da donesem odluku.
Prostor koji si opisala, draga Ivana, može se zagrejati samo logorskom vatrom.
ИзбришиČitam šta pišete i ne verujem! Ljudi nemojte komenarisati nešto šta ne znate! Kod ovih radijatora je stvar u tome da iskorišćenost prilikom prenošenja jednog vida energije u drugi u ovom slučaju el. energije u toplotnu je velik! Znači da grejalica koja potroši 1kw za jedan sat prilikom iskorišćenosti od recimo 70 % i grejalice koja troši isto 1kw ,a iskorišćenost je 95% mnogo bolje zagreje ,a za isti utrošak el. energije! Dakle 1kw nije 1kw ! Zavisi isključivo od grejalice i njenog stepena iskorišćenosti!
ОдговориИзбришиTi pojma nemaš šta pišeš. Veću gomilu gluposti skoro nisam čuo. Sva grejna tela sa klasičnim grejačem imaju potpuno isti grejni efekat. a taj efekat grejanja je isti i kod obične sijalica, ringla ili bojlera. Nije ti to motor od frižidera pa da postoji neka filozofija.
ИзбришиPotpuno tačno. Ko se i malo razume u klasičnu fiziku srednješkolskog nivoa to mu je jasno.
ИзбришиToplota se meri u Dzulima, a potrosnja u Vatima. 1KW jeste 1KW ali je pitanje koliko grejno telo proizvede toplote u Dzulima za potrosen 1 KW struje. Snaga svetlosti se meri u Lumenima. Ima sijalica koje trose 13 w i daju svetlost od 1280 lumena, dok ima sijalica koje trose 13 w a daju svetlost od 1520 lumena.
Избришиinteresuje me dali se moze i sme ukljuciti na trofaznu,kada sam je prosle godine kupila vec je prosla sezona grejanja,probala sam samo i primetila da hoce na prekidacu prilikom gasenja da varnici
ОдговориИзбришиTaj konvektor ima svoju snagu. Npr. za 60 kvadrata treba 5,6 kW (prostor treba da je dobro izolovan). Radiće 14 sati dnevno. 14hx5,6kW=78,4kWh*8,5 din/kWh=666,4din*30dana=19992din/mes*5mes=99960din/sezoni
ОдговориИзбришиRecimo da sam pogrešio, da puno radi, neka bude 70 hiljada, 60 kvadrata se greje sa ugljem u vrednosti od 30000 po sezoni.
Naravno da si pogrešio. Nijedan konvertor ne radi 100% vremena. Nijedan. Ne vidim koja je svrha pisati o nečemu o čemu ne znate ništa ili znate sasvim površno. Tu uključujem i komentatore sa čuvenim 1kw=1kw.
ИзбришиPa ti si pogresio a ne on.Bas zbog tog sto nece raditi 100%-e zbog tog je covek lepo napisao da ce raditi nekih 14h dnevno-sto znaci da ce unutar 24h raditi 14h a mirovati 10h.Na primer-radi 14min pa 10min ne radi.Sve u svemu sva grejna tela ne el.energiju koja zrace kao kvarcna pec,,koja imaju ventilatore i malih su dimenzija-e ona trose vise el.energije jer imaju gubitke.A grejna tela koja ne zrace,nemaju ventilatore i velikog su precnika i imaju precizne termostate e oni manje trose el.energije.Norverski radijatori rade lepo al su preskupi-za duplo manje para se mogu kupiti BOSCH radijatori koji potpuno isto daju toplote u odnosu na potrosenu el.energiju.
ИзбришиKupio sam pre tri godine norveški radijator i on može samo da služi za dogrevanje. Dok nisam založio šporet nisam se ogrejao. A platio oko 20.000 dinara jedan radijator. Drugi konvektorski šest puta jeftiniji od njega mi je bolji od ovog norveškog. To su moja iskustva.
ОдговориИзбришиod koijh materjala je zica u grejalici koja ikoriscava 70% el energije a od koijh je taj konvertorski grejac koji iskoriscava 98% u tome je tajna ustede 30% u onosu na obican kalolifer.koji materijal se naj lakse i naj vise zagreje kada se stavi na el. mrezu ?
ОдговориИзбриши"najlakse" i "najvise"
Избриши"najlakse" i "najvise"
ИзбришиPricamo o toplotnim pumpama, kod nas u banji ima izvor vrele vode sa 850m.dubine pa to je jos bole ko moze da kopa toliko, i pumpe su fino resenje pa solarne ceelije leti ne treba struja za bojer, svasta nesto. Ali nuzno resenje TA pec ili uljani R. ili kalolifer nor.radijator,cenralno na struju,klima... Sta je od toga naj bolje ?
ОдговориИзбришиDanas sam okacio dva Finska radijatora po 1500w.prostorija u stanu 30m2, spolja 5cm stiropol unutra 2cm tvrdi stir svuda. plafon stir.takodje, pod termo etison 15mm.i pvc.stol. Stavio termostate na 27c. i za pola sata dobijo 26c sobnu temperaturu pri spoljasnjoj od -10c. supruga htela da otvori prozor,pa sam smanjio na 23c. Lepo greju ali izolacija mora biti solidna.
ОдговориИзбришиOvo je dopuna predhodnog komentara. danas sam merijo kolika je potrosnja uklucujuci i svakodnevne potrebe kao sto su i bojler sporet pegla mikro talasna ves masina koja je naprimer od sinoc oprala 3 ture a nedesava se tako cesto da se tolko zaredja. sa svim tim potrosacima 46kw.predhodno sam imao podno sa kotlom od 4,5kw. u perijodu kao jucerasnji kada je bilo -10 do -15 nocu sa tim pdnim grejanjem sve skupa dnevna potrosnja bila mi je 113k.Pa kada se rastoplilo smanjio sam je i na 60kw u pojedinim danima ali mi je prosek i dalje preko 80kw. sto je mesecno oko2500kw. sada ce to biti oko 1200-300kw.
ОдговориИзбришиSa 3 Norveska radijatora jacine 1,5kw grejem skoro 50m2 sa dosta dobro izolovanim prostorom. i pri spoljasnjoj temperaturi od -5 do -15 unutrasnja mi je bila 24,5c.pri tome su radijatori radili odprilke 40% vremena 23-24sek.rade 36-37sek iskljuceni.oko 48kw.dnevno.a na istih odprilike -10c sa unutasnjom oko 22,5c.30% su radili, sto je nekih 34kw.na dan.
ОдговориИзбришиImam veliki problem, pa ako neko može da me posavetuje. Već tri godine se grejem Vaillent radijatorima ( dva od 2000w i jedan od 1400w). Prostor je oko 70m2, sve je vrhunski izolovano, zidovi, podovi, plafoni. Aluminijumska stolarija sa najmanjom emisijom gubljena toplote,rade se za Švedsko tržište. Obicno su mi racuni od 9000-1500din. U januaru prosle godine dobijam račun 25000din, ulažem žalbu EPS-u, i oni posle još jednog takvog računa izlaze na teren i konstatuju neispravnost brojila (stalno se okretalo), zamenjuju ga ali normalno EPS.monopol sve moras platiti. Ove godine sve je opet počelo ok, grejem od kraja septembra je je tad bas zahladilo. racun za oktobar 9600, novembar 11000, decembar ne ocitaju i ja uplatim 10000, pa kad dodje januarski sve ću regulisati. I onda stiže taj fenomenalni januarski račun 80000din. Verujte pozlilo mi je. Unuta je temperatura oko 21-22C, a kako znate prosečna spoljna u decembru i januaru je bila oko 5C. Da li je moguce da smo potrosili oko 6000kw za dva meseca?
ОдговориИзбришиTi si se verovatno vec posavetovao. Ali evo ako su ti menjali brojilo trebao bi da sada imas digitalno, pa prvo sve poiskljucujes i ukljucis samo siguran ptrosac 2 kw npr.bojler tacno sat vrenena da proveris sat-brojilo,pa pnda sat vremena taj radjator na koi se grejs da vidis koliko on trosi,da se nesto nije pokvarilo, mom prijatellu se pokvario frizider pa je skocila puno potrosnja.Treba se proveriti i sat i potrosaci. Zbog cega je predhpdno broilo naprimer riknulo ? Mozda nesto pravi problem.? Poz.
ИзбришиJa sam imao isti problem tj u januaru sam dobio da platim 23000din (2200kw) za stan od 55 kvadrata. Grejao sam se na mermerne radijatore ukupne snage 5kw. Zalio sam se i zamenili su brojilo (isto kao pre analogno brojilo) do dan danas nisam dobio odgovor od njih sta se desilo sa brojilom. Racun za decembar je bio oko 15000din a nisam se bas ugrejao tj temp do 19-20 najvise. Ove godine sam kupio norveske radijatore ukupne snage 6kw. Problem je krenuo kad se temp spustila ispod nule tacnije na dnu prostojije je 16c a na sredini oko 19c. Zkljucak, izolacija je najbitnija od svega. Ako nemate dobru izolaciju treba vam veci izvor toplote tipa pec na drva ili pelet jer u suprotnom takav prostor ne moze da se zagreje kad je minus.
ИзбришиMa ljudi batalite eksperimente, jedino ELDI radi to kako treba! Grejem sobu od 15m2 sa jednim njihovim od 2,4kW i evo vec 9 godina radi fenomenalno. I zaista vazi ono njihovo, 4 sata grejanja jedan sat potrosnje. Potpisujem. Svi kojima sam ih preporucio su prezadovoljni. Ne dajte da vas zavara njihov pomalo retro dizajn, toplota i racuni za struju su ono sto je bitno.
ОдговориИзбришиOvde se radi o iskoriscenosti energije.Sto je neko pre rekao ,odnosno pretvaranja jednog vida energije u drugi.Gde uvek ali uvek ima gubitaka(osim naravno u idealnim uslovima ODN VAKUUMU )Druga stvar,osnovi termodinamike i fizike.Toplota sa tela vise temperature prelazi na telo nize temperature.Akoje povrsina tela koje odaje toplotu veca,veca ce biti i efikasnost zagrevanja ili ti ako imas primera radi grejno telo velicine kutije cigareta ijacine 20kw i grejno telo velicine ormara od 3 kw ovo drugo ce biti efikasnije.Upravo je princip konverktorskih radijatora takav.Da ne pominjem preciznost termostata irazliku izmedjumehanickih koji su osetljivi na promenu toplote koliko i Nillski konj kad ga ujeda muva i preciznih elektronskih i digitalnih termosa.Jos jedna vazna stvar.Mnogo manje enewrgije je potrebno da se temperatura sa npr. 16stepeni celzijusa podigne na 24 nego sa 15 na 18.Ko je u toku zime bio na skijanju dve nedelje i nije grejao kucu pa onda dosao i pokusao istu da zagreje znace o cemu pricam.
ОдговориИзбришиŠta bolje greje, norveški ili mermerni radijator?
ОдговориИзбришиFrancuski radijatori! Potpuno isto što i "Norveški" šta god da to bilo jer su to ustvari konvektorski radijatori, a samo u Srbiji ih zove Norveški iz čisto marketinškog trika jednog prodavca. Dakle jeftiniji su za 10.000,00din. po modelu, a svakako je bilo koji konvektor ozbiljnog proizvođača bolji od mermernih ploča.
ИзбришиSvi oni greju isto. Nema razlike.
ИзбришиDok je ovaca, bice i vune. Jedino sta ima vece iskoriscenje struje od 1:1 su toplotne pumpe (inverter klima je toplotna pumpa vazduh-vazduh, za 1 potrosen kilovat, dobija se od 2 do 5 kW toplote).
ОдговориИзбришиIstina malim racuni za struju ali skupa instalacija.
ИзбришиE moj Djopese...Ko moze da provede dve nedelje na skijanju njemu nije ni vazno koliko ce struje potrositi i kako se greje...Tek toliko da se zna.
ОдговориИзбришиDa li imate iskustva sa tesy konvektorima. Razmisljam se izmedju njih i beha, pa bi mi poredjenje i objasnjenje razlike jako puno znacilo. Hvala
ОдговориИзбришиInteresuje me da li da kupim valiant panelni radijator ili da stavim el grejač u radijator od centralnog grejanja, koja varijanta bolje zagreje prostoriju? Imam radijatore od centralnog grejanja u kuci ali ne palim centralno.
ОдговориИзбришиDragi prijatelji,
ОдговориИзбришиPre dve godine se preselih iz rodnog Zemuna u jedno malo banatsko selo! Supruga i ja uživamo u apsolutnom miru i čistom vazduhu, daleko od saobraćajnog kolapsa, buke i stresova!
Kupili smo jednu kućicu od 35 kvm na 1O ari placa. Kućica je bila u jako lošem stanju pa smo uradili spoljnu izolaciju (stiropor 5cm),PVC stolarija, struja,voda, dozidali terasu i špajz...
Dakle,nakon dobro urađene termo-izolacije,odlučio sam se za grejanje na struju! Od ranije sam imao uljani radijator snage 2KW i tokom spoljne temperature ispod nule, uspevao sam da zagrejem kuhinju od 12 kvm do 19 stepeni. Moram da napomenem da je ovo područje poznato po jačim i čestim vetrovima, što je otežavajuća okolnost kada je grejanje u pitanju!
Nekoliko dana sam tražio i čitao po NET-u i odlučio se za NOIROT konvertorski radijator, francuske proizvodnje, snage 1,5KW sa digitalnim termostatom(januar-2O16 g.=14.6OO din.).
Neuporedivo kvalitetnije se pokazao nego uljani radijator sa 25-3O% manjom potrošnjom el.energije!Ovih dana ću kupiti još jedan od 1KW, jer sa ovim od 1,5KW ne može da se zagreje ukupni prostor od 3O kvm!
Za razliku od TA peći, klima-uređaja i kalorifera, sistem grejanja ovih radijatora je zdraviji jer nemaju ventilator pa ne podižu prašinu tokom rada!
NAPOMENA: važno je imati na umu da je za kvalitetno grejanje presudna izolacija objekta, otvori (vrata i prozori) kao i izolacija plafona, obzirom da najveći deo toplote ide prema plafonu(hladan vazduh je teži i pada dole a zagrejan je lakši i odlazi u visinu)!
Iskreno se nadam da sam svojim iskustvom pomogao onima koji su u sličnoj dilemi!?
mali paor Sopček Đura
Sta bi ste preporucili za lokal od 45m2? Lokal je podeljen gipsanim zidom na 2 dela i postoji otvor velicine vrata, potrebno je grejati samo jednu polovinu ali ne postoji mogucnost da se stave vrata. Lokal nema izolaciju, zid i fasada Postoji mogucnost samo grejanja na struju
ОдговориИзбришиPreporeučujem stavljanje izolacije. Što se tiče grejanja, bilo koji panel radijator ovog tipa će biti OK:
Избришиhttp://www.emmezeta.rs/bela-tehnika/hladenje-i-grejanje/grejalice/52338/bauer-ph-25-panel-radijator/
Pozdrav, ljudi. Citam postove i u dilemi sam. Hteo sam da kupim norveski radijator, ali vidim da na forumima spominju i ovde spominju francuske radijatore. Potrebno mi je da zagrejem sobu na spratu od 15m2 i koja nema izolaciju. Ima pvc vrata od terase i pvc prozor, vrata do hodnika su drvena. se izmedju tih francuskih i norveskih i ELDI (vidim da je neko spomenuo) snage 2000w, a TA sam izbacio je je stara i bucna, a i zbog dizanja prasine. Alergican sam na kucnu prasinu i grinje. Sta bi mi preporucili? Hvala unapred
ОдговориИзбришиkoju jacinu norveskih radijatora preporucujete za dnevnu sobu od 21m2,visina sobe je 2,60cm?
ОдговориИзбришиunapred hvala
koju jacinu norveskih radijatora preporucujete za dnevnu sobu od 21m2,visina sobe je 2,60cm?
ОдговориИзбришиunapred hvala
Koji moze da zagreje radijator na struju dvadeset kvadrata kad je napolju ispod nule
ИзбришиI kakav je zaključak Koliko za 24 sata troši ova naprava, od recimo 2 KW, uzimajući u obzir njeno "pametno regulisanje sobne temperature"?
ОдговориИзбришиКупио сам неки половни француски (преко купујем продајем 50е). Грејем собу од 10 так квадрата.
ИзбришиТроши струју само када је укључена лампица и тада раде грејачи (снага му је 1000 вати).
Сада у децембру ако хоћу 21-22 степена, ради између 20 и 30 секунди у минути, па рачунај, просто је. А греје се на 22 степена само неколико сати дневно. Када подесим да буде 19 степени (ноћ и већи део дана) ради између 3 и 10 сек у минути.
Лично стајао преко сат времена и контролисао и записивао потрошњу.
По мени бољи од уљаног сигурно, цела просторија топла а ваздух топао иде по целој соби без вентилатора.
Svi proizvođači napominju: bez dobre izolacije nema efekta iz reklame.
ОдговориИзбришиTA peći smo izbacili zbog alergije člana perodice na prašinu.
ELDI je bio prvi izbor još 1995g. Besprekoran u radu i ekonomija je odlična. Pošto se selio sa nama u stanove različitih izolacionih karateristika ne bih mogao precizno da se izjasnim o potorošnji u tom periodu ali ima neke zanimljive karakteristike u odnosu na druge. Ogromna isijavajuća površina rebara aluminijuma kojima brzo postigne željenju temperaturu nakon koje dogreva otprilike 1:3 (čak i preko 1:4 - zavisno od spoljnje temerature i izolacije). E sad druga stvar je u elektronici koja ga pali "impulsno" što u teoriji štedi struju pogotovo kod starih strujomera.
Nedavno smo zamenili vernog eldija sa norveškim zbog dimenzija (tanji je) i zbog manje snage potrebne za istu kubaturu da bi rateretili osigurače i stavili više grejnih tela u stanu (na mestima gde nema prostora za "eldije") i ujednačili temperaturu (eldi 3KW otprilike greje kubaturu kao i norveški od 2KW). Norveški umesto rebara ima nesto što liči na ježeve. Konfor grejanja smatramo da je sličan i oba ne obgorevaju prašinu.
Na solidno izolovan stan od 50m2/2,4m imamo: 2 + 1,2 + 0,6 + 0,6 KW (20-23 stepena) kupatilo se greje po potrebi kaloriferom a računi u sezoni iznose 8-10h din (bez izolacije i 12,5) a pošto van grejne sezone trošimo 3500-4500 zadovoljni smo.
Ko je parajlija taj moze kako hoce da se greje, ako treba i na naftu ali ljudi, vi koji hocete da ekonomisete i nemate dovoljno novca za rasipanje nemojte pokazivati da nemate mozga. Marketing u Srbije mocniji od CIA-e lazu besomucno a vi naivno nasedate jer nemate osnovnu tehnicku kulturu.NE MOZE energija ulozene snage da se vrati 3-struko ili 4-struko kroz obicnu ili tzv Norvesku (namerno kazem) grejalicu.TACKA
ОдговориИзбришиE pa vidi naučniče može... Uključi peglu od 2 kw i norveški od 2 kw sa vidimo šta će te zagrejati pre...
ИзбришиУ потпуности се слажем. При том конвертер (норвешки, француски, наши...) неће радити свих 60 мин јер јако брзо загреје простор.
ИзбришиА пегла ће омлатити 2 кв а огрејаће 1 квадрат око ње.
Prvi komentar je potpuno tačan, a drugi mešanje baba i žaba. Ni jedan uređaj
Избришиne može protivurečiti osnovnom zakonu termodinamike o održanju energije. Pegla će posle određenog vremena za isti utrošak el.energije zagrejati prostor na istu temperaturu. To što je strujanje vazduha kod radijatora bolje znači samo to da će se brže postići stacionarna i ujednačena temperatura prostora i ništa više.
ma viste mene raspametili sa tim konvektorima koje sam skoro pa kupio ali sam odustao kad sam pročitao kako greje inverter klima npr. micibushi koja je i najbolja ona za čitavu godinu potroši 1100 kw što ja nevjerujem odnosi se na klimu od 3.5kw mi imamo zastupnika kod tuzle i svratit ću da pitam šta je to ali po ovim mjerilima to je pa skoro đžabe i grijanje i ljeti hlađenje pozzz rajo
ОдговориИзбришиMene zanima da li postoji razlika između ovih radijatora različitih proizvođača pošto su razlike u ceni znatne. Imala sam preporuku za francuski "NOIROT" (i ovde ga je neko pominjao) i nekako najviše naginjem ka njemu, ali nađoh recimo BOSCH par hiljada dinara jeftiniji (npr. Noirot 16000, BOSCH 11000) iste snege i karakteristika (na papiru). Molim za mišljenje i iskustva. Hvala.
ОдговориИзбришиRazlika u markama, ja sam se lično kao som lako upecao na norveske jos 2003., 4 radijatora 1400 maraka preko 700e za stan 56m2 u zgradi, 5 godina garancije, norveške zime jake. Prelazni period ok, kada je krenuo minus ajoj hladno, racuni za struju 270 - 300 maraka, izolovao sam citav stan stiroporom ma ništa. bačen novac, nikada gluplje...Došli mi bilo da ih sve spakujem i da vlasnika firme udaram u glavu dok god ih sve ne razbijem, ogorčen sam i dan danas posle toliko godina...na poslu imamo one Atlantic siguran sam da bolje greju ali ih ne bi kupio zbog cene koja je previsoka
ОдговориИзбришиTako da super osetljiv termostat 0,2, male promene temperature, retko se ukljucuje, lagano zakrivljen, prirodna cirkulacija vazduha, tamo u firmi gde se prodaju jos kontrolno brojilo da vidis kako malo troši, demontirani pravi radijatori, lagarija neviđena, čitav show, hoštapleri. Grejalica kao i svaka druga,s tim da ako je hladna prostorija treba 100 godina da se zagreje naravno zbog savršene prirode cirkulacije.Da mi je neko od ovih prodavaca da mu ja lično objasim kako norveško govno radi.
ИзбришиZdravo
ОдговориИзбришиIma li neko iskustva sa Viking-Lipovica radijatorima?
Ili Tatoo Inteligent Atlantik radijatorima?
Sve cu skratiti vezano za ubedlvanje da imam resenje grejaca koim se utrosena energija koristi na zagrevanje grejnog tela do temperature odbranim bimetalnim termostatom ,pa isti obezbedjuje da se gr. telo samo dogreva u ciklusima na strani potrosnje struje,a u medjuvremenu na strani zagrevanja vazduha se realizuje bez prekida-ako je potreno i 24 sata.
ОдговориИзбришиKada TRI grejaca u prvom ciklusu zagreju grejno telo,dva od( 1+1 ) kW se iskljuce ,a dalje grjnje preuzima jedan od 1kW i vojim zagrevanjem zagreva onoliko vazduha slobodnom cirkulacijom koliko eneophodno da se ostvri ravnotezaa ako je to nedovoljno da se pokriju gubici u prostoru uljuci se jos jedan grejac ciju kontrolu pregrevanjapreuzim sobni termostat koji iskljucuje /ukljucuje grejanje prostora na odredjenoj temperaturi.
Ovo nije prica da bi "pripovedalo,nego je to tehnika kojom se ne sluzi ni jedangrejac vazduha i kojim neposredno ostvaruje ODNO Siskoriscenost struje koja se placa i one energije na vazdusnoj strani koju isporucuje zagrejano grejno telo sa koeficijentom preko 2 puta .
Primer: Kada se ukljuci jedan grejac,grejno telo ce koristiti struju 20 sati,a to znaci da trosak biti 20 kWh,medjutim na strani vazduha ce biti 24 h x 1893 W(snaga kojom grejno telo greje vazduh)=47 kWh
( ( P-otvora m2 ; v- brzina vazdha-m/sek. ;q- vlaznost vzduha- 1,15 kg/m3 ; Cw- cpec. toplota vazduha-
J/kg.°k DELTA t °c) ) : 3600" =45,44 kWh
OVO JE PATENTIRANO RESENJE
Geskapipekuavanju------Nije 47,0 kWh nego 45,44 kWh treba zameniti utekstu od 15:38
ОдговориИзбришиUskoro u ponudi ruski brend BALLU sa invertorskom tehnologijom grejanja , jedinstvena u svetu , usteda i do 75 % el energije.
ОдговориИзбришиhttps://www.ballu.ru/
Kako izracunati potrosnju bosh konvektor od 2kw ako je cinena kw10.3?
ОдговориИзбришиStan mi je 46kw zidovi nisu izolovani sem prozora i ulazna vrata sa ovca Razmisljam o ovim radijatorima Koji bi bio vas savet dali da ih uzimam i koje marke ili ne Hvala na odgovoru
ОдговориИзбришиStan mi je 46kw zidovi nisu izolovani sem prozora i ulazna vrata sa ovca Razmisljam o ovim radijatorima Koji bi bio vas savet dali da ih uzimam i koje marke ili ne Hvala na odgovoru
ОдговориИзбришиStan mi je 46kw zidovi nisu izolovani sem prozora i ulazna vrata sa ovca Razmisljam o ovim radijatorima Koji bi bio vas savet dali da ih uzimam i koje marke ili ne Hvala na odgovoru
ОдговориИзбришиNorveski ili bilo koji konvektorski grejač je dobar za manje garsonjere i prostore do 20kvm2 zato što je neophodan samo jedan ili dva manja ukupne snage oko 2kW.
ИзбришиZa veće stanove potrebna je i veća snaga, čitaj više komada radijatora pa samim tim i veća potrošnja struje i na kraju veći račun...Ovo sve važi ako imaš relativno pristojnu izolaciju, a zavisi i od još drugih faktora(pozicija stana, okruženost drugim stanovima,itd...)
Pošto nemaš izolaciju zaboravi bilo koje konvertorske grejače...
Imam patentiran rešenje grejaca vazduha radi u ciklusima i kada grejanje traje npr. 6 sati potroši 5,564 kWh sa snagom od 3 kW a na vazdušnoj strani isporuci oko 100 kWh toplotnih jedinica ili 120 m3/h sa temperaturom vazduha više od 120°C. U tom slučaju COP je više od 3,5 i tako konkuriše toplotnom pumpi.
ОдговориИзбришиProstorija 25m2,doro izolovana.Tražim najpovoljnije rešenje za grejanje na struju
ОдговориИзбришиInteresuje me razlika izmedju tesy i noirot radijatora. Razlika u ceni je velika.
ОдговориИзбришиHteo bih da kupim 2 bosh radijatora od 2500w za prostoriju od 30 kvadrata kica je u pitanju nema izloaciju spoljasnju, stolarija je ok ko ima iskustva neka mi kaze dal se isplati
ОдговориИзбришиU ČEMU JE RAZLIKA IZMEĐU KONVEKTORSKOG I PTC GREJAČA. KOJI JE BOLJI?
ОдговориИзбришиDa LI neko ima iskustvo sa konvektorskom grejalicom UTILI , snaga 2 Kw. Kupljeno 3 komada, za sobe po jedna I jedna za kuhinju.Da li smeju ave TRI biti ukljucene I nocu I danju u isto vreme?
ОдговориИзбришиPa Evo POSTO do SADA Niko Nike odgovorio na moje pitanje za konv.grej.UTILI.Brzo I ravnomerno zagreje prostoriju do 20 kvadrata.Prijatan osecaj topline, 1000 w.za SADA je dovoljno, s Tim sto he grejak.u svakoj prostoriji I save su podesene na istu temp.Vazno he zaista postaviti he ispod prozora, ne razumem bas zasro Ali jedna od njoh dok je provremeno bila uz neki drugi zid, slabije he zagrevala.Estetski lepo zaista.Generalno, sve povoljno za sada dok temperature Jos nisu pale ispod 0 Ali trenutno he napolju 3 C a I stanu je prijatnih 21 C.Racun Jos Nike stigao, videcemo.
ОдговориИзбриши